Dolina kraljeva - Zaboravljeni grad JELEČ

Описание: Srednjovekovni grad Jeleč na Rogozni

Gde se nalazi zaboravljena tvrđava Jeleč?
Srednjovekovni grad Jeleč na Rogozni je verovatno izgrađen u XII veku, 12 kilometara od današnjeg Novog Pazara. Tvrđava je locirana na jednom, od ukupno tri vrha, planine Rogozne. Veliki deo utvrde je danas u lošem stanju i samo delovi su dobro očuvani. Bedemi na jugu su bolje očuvani u odnosu na ostatak grada, a po temeljima se može zaključiti da je bilo više kula, verovatno tri, kao i bar još jedan bedem. Nadmorska visina na kojoj se utvrđenje prostire (1 262 m.n.v) davala je odličan vidikovac kao i strateški dobro mesto za odbranu grada u slučaju opsade.
Jedan od naših najvećih srednjovekovnih pisaca i hroničara, arhiepiskop Danilo II, ostavio je za sobom čak šest žitija. U svojim hagiografskim spisima o članovima porodice Nemanjića saznajemo i detalje o gradu Jeleču. Danilo je pisao na dvoru srpskog kralja Milutina. Od njega saznajemo i zašto je Dragutin abdicirao u korist mlađeg brata Milutina. Baš kod grada Jeleča je Dragutin pao s konja i teško povredio nogu. Povreda i odlazak s vlasti se desio 1282. godine, tako da iz ovog istorijskog izvora znamo da je Jeleč već bio oformljen grad u ovom periodu. Njega je verovatno podigao Uroš I, otac Dragutina i Milutina. Tokom vladavine Uroša I srpska srenjovekovna država nije vodila ratove, osim manjih previranja sa Dubrovačkom republikom. Uroš I se najviše okrenuo unutrašnjoj politici i uređenju i u periodu njegove vladavine dolazi do procvata rudarstva. Grad Jeleč je bio odlično pozicioniran jer se nalazio na planini Rogozni gde je, pored rudnika Novo Brdo bio najveći. Danilo II je Dragutinovu povredu u blizini samog grada Jeleča shvatio kao zasluženu kaznu, jer je oca nasilno zbacio s vlasti.
Kada je jedinstvena vlast Nemanjića počela da slabi, grad je kratko bio pod vlašću drugih srpskih vlastelina. Grad je prvo bio pod vlašću Vojislava Vojinovića koji je bio knez oblasti Hum. Njegov otac Vojin bio je istaknuti podanik, to jest, velmoža Stefana Dečanskog. U vreme vladavine Vojislava, to jest kada je bio na vrhuncu moći – sredinom XIV veka, grad Jeleč je bio pod upravom njegovog nećaka Nikole Altomanovića. Posle pada Altomanovića, gradom su gospodarili Brankovići sve do dolaska Osmanlija.
Dolaskom Osmanlija tvrđava postaje bitno uporište, kao što je i bila na početku njenog osnivanja. Na vrhu Rogozne utvrđenje postaje sedište čitave jedne oblasti. U ovom periodu Jeleč je važio više za vojno uporište nego za administrativni i trgovački centar. On je i u doba Nemanjića važio za grad koji je imao čvrste bedeme i cisterne sa vodom, što je ga je i činilo odličnim vojnim, to jest, odbrambenim gradom. Grad je bio odlično opremljen artiljerijom, i u istorijskim spisima se pominju topovi oko grada kao i broj topdžija.
Sa osnivanjem Novog Pazara, koji se spominje od druge polovine XV veka, Jeleč prestaje da živi. Tvrđava je bila na udaljenom i teško prohodnom mestu. Iako je bila odlično pozicionirana za odbranu, u mirodobnim danima lokacija tvrđave nije bila praktična. Ubrzo je ceo kompleks napušten, i danas je ostalo vrlo malo zidova i ruševina koji svedoče o ovom, nekada velelepnom utvrđenju. Ostaje nam samo nada da će se i ovaj stari grad, kao i mnoge druge srednjevekovne tvrđave u budućem periodu restauirati.