Moja lepa Srbija: Glušci

Описание: Label and copyright: Bilo da dolaze ili odlaze, putnici prolaze kroz atare i sokake sela Glušci donoseći sa sobom svoje priče, stare običaje i nova iskustva.


Mačvansko selo Glušci kraj Bogatića oduvek se nalazilo pored puta. Utirući put ka sadašnjosti istorijski događaju ga nisu zaobilazili. Vojske su se vekovima otimale za ono malo plavog neba i malo plodne zemlje ovog sela. Glušci su oduvek bili na raskrsnici, a tako je i danas.




Iako ima indicija da su ovi krajevi bili naseljeni još u praistoriji, prvi pisani tragovi o selu datiraju iz turskih vremena kada se u prvim poreskim popisima ono navodi pod imenom Bubanja. Ime Glušci nosi od početak 18. veka, a živopisna Crkva Svetih apostola Petra i Pavla čuva od zaborava deo legendi ovog mesta.


Momčilo Budimirović ili profesor Moma, kako ga u selu zovu, skoro čitav život je proveo u rodnom kraju, pa je postao svojevrsni hroničar ovog mesta. Pored toga što o Glušcima zna sve, nadaleko je poznat i po kozjem siru koji već decenijama krasi trpeze gurmana širom Srbije.


U samom srcu Glušaca, jedna porodica već godinama radi na prikupljanju objekata i eksponata koji svedoče o starom načinu života u Mačvi. Proizvod njihovog rada je - etno-park „Avlija". Ovaj jedinstveni muzej na otvorenom zapravo je autentična celina i predstavlja staro mačvansko domaćinstvo. Turiste željne mira izgled ovog dvorišta izmestiće iz sadašnjosti, a objekti tradicionalne gradnje, makar na trenutak, vratiće ih u ambijent srpskog sela od pre dva veka.


Ljubav Mačvana prema konjima nadalekoje poznata. Rasni ždrepci i otmene kobile iz ovog kraja trčali su, kopito uz kopito, sa nekim od najslavnijih svetskih galopera, a čak i danas u Bogatiću skoro da i nema kuće koja nema konje. Poznavaoci vrsta i naravi ovih plemenitih životinja će vam reći - ako najbolji srpski atovi dolaze iz Mačve, najbolji od najboljih - gaje se u Glušcima.


Glušci su danas mala, ali lepo uređena sredina. Oni su dom za oko dve i po hiljade stanovnika, gotovo svi se bave poljoprivredom. Plodna mačvanska ravnica, obodni deo Panonske nizije, kao stvorena je za ratarstvo, ali ima i onih koji se bave stočarstvom, voćarstvom, pa čak i vinogradarstvom.


Takvo mesto su Glušci kraj Bogatića - selo upisano u istoriju i srca onih koji su ga posetili, videli i zavoleli. Malo mesto tihih ulica i uređenih bašti, blage prirode i još blagorodnijih ljudi koji svakoga dočekuju raširenih ruku i otvorenih srca.
Baš onako - domaćinski. Baš onako - mačvanski.


Urednik: Vladimir Novaković
Tekst: Aleksandra Bogdanović
Snimatelj: Aleksandar Hovjetski, Miloš Raonić

Montaža: Nemanja Radić


Radio televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!