Čudni ljudi - Mitropolit Amfilohije Radovic

Описание: Govori: Milos Pavlovic
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
© All rights reserved

Чудни људи...
Када виде да је некоме сломљено срце, откину комадић свога и дају.

Има тих чудних људи који су сасвим добронамерни.
Ходају по земљи а душа им је небеска.
Зато у сваком човеку запазе највреднији део његовог бића.
Зато у свакаквим речима ослушкују мудрост.
Зато се поред њих сви осећају боље.
Они теше својим присуством.
Својим погледом на свет.
Има тих чудних људи…
Када виде да је некоме сломљено срце, откину комадић свога и дају.
Свака суза коју на другом лицу виде, запече као лична бол. Они знају да је несрећа једног човека, несрећа целог света.
И да се радости једног човека радује се читава васељена.
Они знају да смо сви нераскидиво повезани. Има тих чудних људи који читав свет и свакога у њему доживљавају као своје најрођеније.
Свако дете воле као своје.
Свако маче збрину и усвоје.
Старе људе са посебном благошћу и сетом гледају.
И сећају се бакиних крофни и декиних гунђања.
Има тих чудних људи чија је вера толико јака…
Сваку неприлику схватају као сјајну прилику. Свака невоља им ојача вољу.
У сваком догађају дубоко осећају
Свевишњи смисао и промисао.
За оне који верују, радост се у свему нађе. Њих невоља више и не покушава да снађе…Они лежу са дубоким поштовањем према ноћи и буде се са искреном захвалношћу јутру.
И све, баш све што им живот донесе,
они са љубављу, поверењем и миром прихвате. Има тих чудних људи који су толико безазлени да своје срце не умеју да испрљају љутњом. Не може мрак да издржи то блистање доброте. Одмах испари…
На увреде се не вређају.
Знају да су то залутале речи из неке старе ружне приче.
Они не чују злобу, него вапај повређеног срца, које је некада било дечије и чисто.
И ко зна шта му се догодило од тада…
Ти чудни људи, прихвате извињење које им нико није дао.
Ти чудни људи, суштински су радосни под најтежим оклностима.
Ти чудни људи, ништа за себе не траже.
Ти чудни људи, дају и не гледајући колико имају.
Ти чудни људи, где год дођу донесу благостање и мир.
Ти чудни људи, скромни, потцењени…
Ти чудни људи који заиста воле…
Ти чудни људи…
Има их, стварно их још по негде има.
Заправо, они уопште нису чудни.
Чудни смо ми остали…

Митрополит Амфилохије Радовић