Zašto je čokolada zapravo dobra za doručak

Описание: Čokolada ima interesantnu istoriju. Ime potiče od Astečkog naziva Ksocolatl, koji su je pili hladnu i pravili od, na suncu sušenog, prženog i isitnjenog kakao zrna kome su dodavali začine, vanilu i vodu.

Vraćajući se sa putovanja u Novi svet Kolumbova posada je 1502. donela u Evropu prve količine kakao zrna. Španci su ga kombinovali sa vanilom i drugim začinima, šećerom i mlekom i dobili preteču čokolade.

Iz Španije kakao je prenet u Francusku i stiže u Englesku 1650. Nekoliko godina kasnije dodaje se šećer. U prvo vreme korišćena je samo kao napitak koji postaje popularan po gradovima Evrope gde su ga rado konzumirali mladi u kućama. U čvrstom obliku, nalik na marcipan, inovirana je u 18. veku u Francuskoj.

Zbog poznatog stimulativnog efekta davana je noćnim stražarima da ne bi zaspali na straži.

NASTANAK MODERNE ČOKOLADE
U 1828. C.J. Van Huten iz istoimene holandske familije, snabdevača čokoladom za piće u Amsterdamu, nastojeći da napitak bude manje uljast pronašla je način kako da odstrani kakao maslac iz zrna. Ustanovili su da se mešanjem ekstrahovanog kakao maslaca sa kakao zrnom dobija pasta koja apsorbuje i šećer i taj put vodi ka izradi čokolade za jelo.

Prava čokolada za jelo javlja se tek 1830. kada se kakao prahu, dodaje kakao maslac i šećer i ta mešavina u mašinama – melanžerima meša, pa konšira da bi se dobila fina masa čokolade.

POPULARIZACIJA ČOKOLADE
Posle 1850. godine proizvodnja čokolade širi se celim svetom. Javljaju se čuvene firme kao Sušar, Nestle, Lindt. Keler, Kadmari, Menie i druge koje i danas proizvode kvalitetnu čokoladu. Dodavanjem mleka u prahu rađa se mlečna čokolada a njen inovator je švajcarska firma Peter 1876.

Čokoladna tabla je inovirana prvi put u 1910. u SAD i korišćena je u Armiji za vreme II Svetskog rata. Najveći proizvođači i izvoznici čokolade u Evropi su Nemačka, Holandija, Francuska, Beneluks i V. Britanija.

Hranljiva vrednost
Čokolada je koncentrovan proizvod koji ima visoku energetsku vrednost: 100 g mlečne čokolade daje 540 kalorija, a čokolade za kuvanje – 513 kalorija. Zavisno od toga da li je mlečna čokolada ili obična čokolada sadrži 55-62% glukoze, 30% masti i 2-9% belančevina, a sadrži i dosta kalijuma, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma i vitamina D.

Što je u čokoladi više kakao sastojaka, a manje šećera, čokolada je vrednija a inače mora sadržati najmanje 32% kakao sastojaka.

Vrste i oblici
Čokolada ima raznih vrsta po sastavu i obliku. Tip čokolade zavisi od mešavine kakaa, metoda prženja kakao-zrna i količinskog odnosa kakaomaslaca, bezmasnog kakao-praha i šećera u gotovom proizvodu.

Po obliku čokolade mogu biti u tablama, štapićima i drugim oblicima, obično aromatizovane vanilinom, cimetom, karanfilićem, kardamomom ili bademom. Gorka crna čokolada je pogodna za kuvanje tj. pravljanje raznih poslastica.