DUGA LUKA-za sva vremena

Описание: D U G A L U K A
Evo me sedim u sobii.Poceo mi je odmor i prvi put da vec nisam prvi dan spakovao stvari i krenuo put Brodareva. Ima tu vise razloga,neke su vezane za Covid-19,a nekei za odredjene obaveze moje djece tako da sam resio da pokusam da zavrsim odavno zeljenu video pricu o Dugoj Luci,kraju u kome je rodjena moja majka,kraju za koji me vezuje bezbroj uspomena i kraju zahvaljujuci kome mogu reci da sam imao izuzetno bezbrizno i srecno detinjstvo.
Secanja naviru i pocinju od jedne stare kuce,od koje su ostale samo ostaci istrosenih zidina zaraslih u korov.Ali i sad kad zazmurim jos mogu da osetim miris hleba i pite ispod saca,koji su se tu redovno pekli,a u toj maloj kuci su zivele 3 familije u slozi,koju je tesko i zamisliti a ne opisati. Zato sam kad sam bio mali i kad bi neko pricao da je negde tako lepo kao u Dzennetu, ja sam se pitao da li je u tom Dzennetu tako lijepo kao u Dugoj Luci.Tamo smo ja i moja braca osecali neogranicenu slobodu,cinilo mi se da smo mogli sve polomiti,djedo i bika bi samo rekli da se cuvamo da se mi ne povredimo.
Sa godinama shatis,ono sto samo djeca znaju,a odrasli zbog vecne trke i pohlepe za novcem zaborave, da ovozemaljski Dzennet cine sloga,ljubav, zajednistvo i paznja koju jedni drugima poklanjamo i primamo, a ne velelepna zdanja i bogatstvo koje neko ima… A sve sam to osetio u Dugoj Luci...Ljeti,u ovo vrijeme kad bi pcinjale znjetve u Dugoj Luci,radilo se rucno.Secam se kao kroz maglu,zene su srpovima znjale a muskarci su to vezivali u snoplje i sve to uz pjesmu i smijeh.I tako od jednog do drugog,uz mobu, dok svi Dugo-Lucani ne bi zavrsili žetvu i vršidbu.Sjecam se na drijenu gde traktor sa vršalicom nije mogao doci,jos uvijek je taj posao obavljao konj.Posao na zemlji je bio tezak,mukotrpan,pun krvavog znoja i zuljeva na rukama,ali castan i dostojanstven,a cast i dostojanstvo je nesto sto je bilo najvaznije ovim ljudima i svi su ih kao takve znali i cijenili…
Duhovni vodja ove i ovakve Duge Luke koja je jos duboko urezana u mom sjecanju,bio je moj djedo Zeko Sakic,koji je kao najstariji i najmudriji pitan za savjet uvjek ako bi postojala neka nedoumica i u Dugoj Luci su kao braca i sestre ziveli Sakici,Memici,Jejne,Adilovici i Kadusici,na nacin koji je nekima koji je novoj generaciji Dugolucana,a da ne pricamo o ostalima potpuno nezamisliv…
Pricanje i pisanje bi moglo iciu nedogled,a svstan sam da ce mnogi i preskociti citanje da bi pogledali video,ali je ovo najmanje sto sam mogao uciniti za mnoge moje stare “DUGOLUCANE” koji na zalost vise nisu medju zivima.Njima svima neka je veliki RAHMET i da im dragi Allah da najljepse dzenetske blagodjeti,a mladim Dugolucanima da bar donekle pokusaju slijediti ove starije,jer biti kao oni, to je vec nemoguca misija….