Prof dr Lazar Popović spec interne medicine, onkolog – Mitovi o kracinomu dojke Onkonet rs

Описание: Prof dr Lazar Popović spec. interne medicine, sub.spec. onkologije – Mitovi o kracinomu dojke. Institut za onkologiju Vojvodine.
Preuzeto - Onkonet Srbija
   / @onkonetsrbija  
https://onkonet.rs/
Prof. dr Lazar Popović radi na Institutu za onkologiju Vojvodine, predavač je na Katedri za onkologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i član Stručnog veća Ženskog centra Milica
Usavršavao se u inostranstvu na prestižnim univerzitetima i klinikama sa čuvenim svetskim stručnjacima.
Prof. dr Lazar Popović je objavio brojne stručne radove u istaknutim međunarodnim i domaćim časopisima.
Održao je velik broj predavanja i edukacija na domaćim i međunarodnim seminarima.
Aktivno se bavi lečenjem karcinoma dojke, uroloških maligniteta (karcinom prostate, mokraćne bešike, testisa, bubrega) i hematološkim malignitetima (Hodgkinov, non-Hodgkinov limfom, multipli mijelom, hronična limfocitna leukemija).
Prof. dr Lazar Popović je zaposlen na Klinici za internu onkologiju na Institutu za onkologiju Vojvodine od 2005. godine. Završio je specijalizaciju iz intene medicine 2011. godine, a potom i subspecijalizaciju iz onkologije 2015. godine.
Prof. dr Lazar Popović doktorsku disertaciju iz oblasti non-Hodgkinovog limdoma odbranio je 2014. godine. Od 2006. godine je zaposlen na katedri za onkologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Aktivno se bavi lečenjem karcinoma dojke, uroloških maligniteta (karcinom prostate, mokraćne bešike, testisa, bubrega) i hematološkim malignitetima (Hodgkinov, non-Hodgkinov limfom, multipli mijelom, hronična limfocitna leukemija).
Rak dojke čini vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta.
U Srbiji se svake godine otkrije preko 4.500 slučajeva karcinoma dojke, dok skoro 1.700 žena izgubi bitku sa tom bolešću.
NAJVAŽNIJI FAKTORI KOJI UZROKUJU NASTANAK KARCINOMA DOJKE?
Faktori rizika predstavljaju osobine, zbivanje ili navike pojedinca, grupe ili zajednice koje povećavaju pojavu obolenja.Faktore rizika možemo podeliti u 4 grupe:
Nepromenljivi faktori: pol, godine života, nasleđe, porodična istorija, lična istorija karcionoma dojke, dug period menstrualnog ciklusa, prethodne operacije nekih benignih promena u dojkama, zračenje grudnog koša u vreme rasta i razvoja dojki, rasna i etnička pripadnost, izrazito gusto-žlezdano tkivo dojke.
Faktori vezani za životni stil-promenljivi faktori : rađanje, dojenje, hormonska terapija, gojaznost, konzumacija alkohol i fizička neaktivnost.
Faktori koji nisu dovoljno razjašnjeni: vrsta ishrane odnosno unos vitamina i pušenjeKontraverzni faktori ili laički faktori za koje medicina nema dokaze: česti pobačaji, noćni ili smenski rad, upotreba dezodoransa, nenošenje grudnaka, ugradnja implantata.
Savet svim ženama je da oko četrdesete godine života krenu sa redovnim godišnjim pregledima dojki.
Sa četrdeset godina može da bude prva, odnosno bazna mamografija, i nakon toga će se određivati buduće kontrole.
Da li će naredna kontrola biti, ako je sve u najboljem redu i nalaz je uredan, za dve godine, ponovo putem mamografije, ili će lekar koji radi pregled tražiti sledeću kontrolu pomoću ultrazvuka, za godinu dana, to je veoma individualno i zavisi od - godina života, - od strukture same dojke, - od toga da li u dojci postoji neka promena koja je dobroćudna, pa je dovoljno da se godišnje ili dvogodišnje prati.
Ako postoji čak i mala sumnja, žena izlazi iz skrining sistema i skrining programa i ulazi u dijagnostiku. Tada po pravilu radimo biopsiju za svaku sumnjivu promenu. Biopsiju radime radiolozi, da li tako što je uradimo tokom ultrazvučnog pregleda, odnosno pod kontrolom ultrazvuka ili uradimo pod kontrolom mamografa, zavisi od toga kakva je promene. Nekada je na sve ovo potrebno uraditi još jedan pregled, a to je magnetna rezonanca dojki. Statistika kaže da samo oko pet posto pregledanih žena zahteva ovu metodu, i ona je rezervisana samo za određene situacije.
Biopsiju radimo, iz dva razloga, ili da nešto što nam je izuzetno sumnjivo na snimcima, dokažemo da je maligno, odnosno da je rak, ili nešto što ima nizak stepen sumnje ili se atipično prikazuje, da isključivmo malignitet. Kada isključimo malignitet, žena se prebacuje na svoj jednogodišnji ili dvogodišnji sistem praćenja, ali kada dokažemo malignitet, žena sa svom dokumentacijom odlazi na onkološku komisiju za dojku. Na Institutu za onkologiju Vojvodine, komisija je sastavljena od onkologa, radiologa, radijacionog onkologa, hirurga i patologa.
Konzilijum lekara u okviru koga se donose odluke o vidu lečenja.