Trag: Perlez varoš - Jezgro života

Описание: „Idem u varoš”, kažu stariji meštani Perleza na polasku do centra sela. Varoški karakter mesto čuva još od vremena kada je na prostoru današnjeg Perleza spojeno selo Siga od 30 kuća i mesto Šanac na kome je sagrađeno vojno utvrđenje. Ukazom o spajanju sela, katalonski grof Perlas, predsednika državne blagajne za pokrajinu Temišvar, 1752. godine podiže novo naselje koje po njemu dobija ime Perlas Varoš, a kasnije ostaje samo Perlez.

I nije Perlez varoš samo u doživljaju ljudi, već i u postojanju državne uprave… To mesto u srcu Banata bilo je sresko sedište. Na tački susreta dva sela svili su se važni objekti: Sresko načelstvo sa zatvorom, Vodna upravu, škola, pošta, pravoslavna crkva i parohijski dom, katolička crkva i župni dvor na gotovo istom placu, a sve na obronku velikog ograđenog parka, koji je takođe arhitektonska retkost. Izuzetnu ambijentalnu celinu zaokružuje parni mlin koji je industrijska tačka tadašnjeg centra sela.

Kao i našu priču, mlin pokreće novi život sela još od 1892. godine. „Vatrenka”, kako su ga meštani zvali, najpre je imao dimnjak, a potom i sva ostala obeležja industrijskog zdanja, sve do kraja svoga „veka” (devedesetih godina 20. veka). Njegovih vrednosti i značaja svih objekata u neposrednoj blizini meštani su bili oduvek svesni, a članovi udruženja „Baštinar” pokrenuli su ideju o zaštiti prostorno-kulturno-istorijske celine. Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin pozitivno je odgovorio na inicijativu, sprovevši opsežno istraživanje objekata.

Gotovo prašnjavi, kao da su i sami mleli žito, našli su se istraživači i meštani u obilju podataka, značajnih saznanja o vrednosti koje je trebalo zaštititi, obavezati se na čuvanje i pokrenuti nove inicijative.

Kako kaže Zoran Stojačić, predsednik udruženja „Baštinar“, došao je trenutak da se vrati „dug“ svome mestu porekla, ili bolje reći - mlin postaje platforma za razgovore o onima koji su ovde potekli i parče Perleza odneli u svet gde se njihovo ime s poštovanjem izgovara.

O putu od sela koje ima svoj specifikum do mesta koje je kulturna stanica novog doba u emisiji govore: Rifat Kulenovi, arheolog, Slobodan Bubnjević, fizičar i književnik, Bojan Kojičić, istoričar umetnosti, Ana Radovanac Živkov, istoričarka umetnosti, Petar Žebeljan, novinar, Miodrag Tabački, scenograf, Natalija Ludoški, profesorka književnosti, Predrag Bambić, direktor fotografije.

U emisiji su i kratke priče o talentovanim ljudima koji su na različite načine bili vezani za multikulturalni Perlez. Tu je i priča o Isidori Žebeljan, Bogumilu Karlavarisu i njegovoj sestri Pavici Karlavaris Mrazović, Miodragu Tabačkom, Urošu Prediću, Albertu Majeru, kao i autentična priča o valjnim stolicama pristiglim davno iz Nemačke, koje su danas deo izložbe Muzeja nauke i tehnike u samom mlinu.

Mlin je tako postao scenografija za nove događaje, mesto sećanja na sve koji su ovde ponikli ili im je Perlez bio inspiracija. Mesto na kome se snimaju filmovi, u kome Noć muzeja priča svoje priče, a koferi puni sećanja polako otvaraju pregrade i inspirišu savremene baštinare-vitezove.

Autor emisije: Radica Smiljković
Snimatelji: Dragan Živković, Vuk Ćetković, Aleksandar Beatović
Montaža: Milan Krsteski


Copyright: RTS

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!