RUŠENJE ŠILEROVE (ZEMUNSKI KLAN) 22.03.2003

Описание: KO je i zašto naredio rušenje Šilerove 38-40, bastiona organizovanog kriminala u Srbiji, i dalje pobuđuje mnoštvo nagađanja. Rešenje o uklanjanju bespravno sagrađenog objekta na placu u ovoj zemunskoj ulici doneto je 10. marta 2003, samo dva dana pre atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića. Rušenje je započeto dva dana posle njegove smrti.
Prvi kramp u betonsko zdanje udaren je 14. marta 2003. u 15.15 časova. Rušenje je završeno 8 dana kasnije, 22. marta. 2003 god.
27.03.2003 god, u Meljaku, nadomak Beograda, Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni su u oružanom obračunu sa policijom.
U vreme rušenja ovog zdanja mafijaške vođe su se jedno vreme nasilno krile u kući porodice Maletić u selu Progaru kod Surčina. Maletići, koji su tada bili taoci kriminalnih bosova, kasnije su pričali da je Spasojević preko televizije pratio kako mu uništavaju carstvo, da je besneo, psovao i pretio da će se strašno osvetiti, da će sve odgovorne da pobije...
O tome je svedočio i Dejan Milenković Bagzi, koji se u to vreme skrivao sa njima. Građani cele zemlje danima su gledali kako se građevinci „muče“ da sruše betonsku tvrđavu, koja je na kraju „pala“ u eksploziji koju je izazvalo nekoliko kilograma dinamita.
Pre samog početka otpočinjanja rušenja, oko Šilerove se okupio veliki broj građana. Mediji su uveliko izveštavali da počinje rušenje „ozloglašene mafijaške tvrđave“. Tržni centar, koji je skrivao u svom dvorištu tri velelepne kuće, opasale su jake policijske snage. Žandarmerija je nekoliko sati ranije zabranjivala bilo kakav prilaz ovom delu Zemuna.
Tačno u podne pojavila su se dva buldožera, kamioni, radnici „Beogradputa“... Iščekivanje se nastavilo još nekoliko sati, sve dok se nije pojavio sudski izvršitelj sa nalogom za rušenje. Prvi zamah buldožerske kašike propratio je aplauz okupljenih građana.
Malo se toga uradilo tog dana. Buldožeri su bili nemoćni pred kriminalnim „bunkerom“. Sledećeg dana upotrebljeno je pet kilograma plastičnog eksploziva, ali „tvrđava“ je ostala gotovo netaknuta.
Čelnici „Beograd puta“ nemoćno su slegali ramenima govoreći da oni nemaju ni ljude, a ni opremu za rušenje takvog objekta. Prognozirali su da će im „ovim tempom“ biti potrebno bar 15 dana da ga uklone. Zaposleni u „Beograd putu“ isekli su 39 od ukupno 42 rebraste armature, prečnika 32 milimetra, postavili pet kilograma eksploziva „ali zgrada kao da nije ni taknuta“.
Rušenje Šilerove nastavljano je dan za danom, postavljanjem novih kilograma eksploziva. Detonacije su odjekivale svakih nekoliko sati, ali, bar gledano spolja, Tržni centar je tek nešto malo bio oštećen. Ipak, 22. marta sve je bilo gotovo. Mafijaško zdanje sravnjeno je sa zemljom.
Kuća u Šilerovoj je srušena zbog paničnog straha pojedinaca, pre svega Čede Jovanovića, od onoga šta je tamo moglo da se otkrije. Policija je trebalo da izvrne naglavačke kuću jer je to bila zgrada dokaz, ali je tada vladao strah. Čeda je samo uživao u blagodetima Šilerove, bio je i potapan u njenom bazenu, ali - samo prilikom igranja vaterpola i odbojke. Dušan Spasojević je bukvalno sve snimao - i dolaske i odlaske posetilaca. Moguće je da kopije kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske, u koga je Spasojević imao neograničeno poverenje. Radim na tome da tim kasetama uđemo u trag.
Postoji tačan popis luksuznih i veoma skupocenih stvari i materijala koji su ugrađeni u tri objekta u Šilerovoj ulici, Spasojevićevu kuću sa prizemljem i dva sprata od 1.050 kvadratnih metara i podrumom iste veličine, Lukovićevu kuću od 265 kvadrata, gostinsku kuću od 160 kvadratnih metara, kao i bazen u dvorištu 24,8 puta 12,4 metara. Prema nezvaničnim procenama, vođe zemunskog klana su u vile uložili najmanje osam miliona evra.
-2009 godine,Tatjana Spasojević i Maja Luković tužbom su tražile odštetu od 8,5 miliona evra nastalu posle rušenja objekata u Šilerovoj.
24.09.2009 god.Prvi put u Srbiji izrečena je presuda kojom se trajno oduzima imovina
stečena vršenjem krivičnih dela. Radi se o placu u Šilerovoj ulici, koji je
pripadao vođama zemunskog klana Dušanu Spasojeviću i Miletu Lukoviću. Ova,
kako ocenjuju u Specijalnom sudu, istorijska presuda, pravosnažna je, bez
obzira na mogućnost žalbe Vrhovnom sudu