HRONIKA SBIZS 457: Trpinjom odjekivalo „Hristos se rodi“

Описание: U Trpinji se drugi dan Božića okupilo preko deset jahača kako bi meštanima poželeli srećan i blagoslovljen Božić.

U selu nedaleko od Vukovara i dalje živi stari sremski i slavonski običaj koji je s vremenom gotovo nestao, jer se u seoskim domaćinstvima gotovo više niko ne bavi konjogojstvom. Ovaj običaj održava se na istoku Republike Hrvatske još samo u Trpinji i Bijelom Brdu. Organizator jahanja drugog dana Božića bilo je Konjogojsko udruženje „Žerav“ iz Trpinje.

Svake godine se dan posle Božića okupimo kako bi ovaj naš običaj sačuvali od zaborava. Iz priloženog možete videti koliko je ovo važno za naše selo i meštane. Deca obožavaju konje, ali ovo je prilika i za nas da se okupimo, podelimo iskustva i ono najvažnije da negujemo običaj kojeg su provodili i naši preci. Danas je trebalo da nas bude i više, ali zbog obaveza jer je radni dan, neki od nas nisu mogli da učestvuju. Šteta što ove godine nema bar malo snega da atmosfera bude potpuna – rekao je predsednik konjogojskog udruženja ,,Žerav’’ iz Trpinje Predrag Mihajlović koji se godinama unazad trudi da sačuva običaj „teranja Božića“ od zaborava.

Nakon što su se svi čestitari okupili, povorka se uputila do Crkve Vaznesenja Gospodnjeg gde se liturgija upravo privela kraju. Ispred crkve se okupio veliki broj meštana koji su želeli da vide jahače.

Naš narod je stvorio pregršt običaja, što od davnina što u novijoj istoriji, koji su vezani za dane koji prethode Božiću, ali i dane nakon najradosnijeg hrišćanskog praznika. Pre Božića svako od nas pravoslavnih Srba razmišlja na koji način da pripremi badnjak i pečenicu, dođe na liturgiju, a zatim da sa svojom porodicom ispoštuje običaje koji su kod nas utemeljeni još od davnina. Postoji jedna izreka u našem narodu, koja je grubljeg karaktera, ali opisuje ovu situaciju „Bolje selo zapaliti, nego običaje izgubiti“. Običaji su deo naše tradicije, bića, narodnog etosa i oni nas čine zajednicom. Mi Srbi slavimo slavu, poštujemo Božić i Vaskrs. Običaji su ti koji čine da se mi okupljamo i da kroz zajednicu pokažemo da smo jedno – rekao je protojerej Marko Šukunda.