Japanska mudrost kroz priče koje menjaju način razmišljanja

Описание: Japanska mudrost kroz priče koje menjaju način razmišljanja

Japanska mudrost

Jedan učen čovek došao je kod zen učitelja ubeđen da već zna skoro sve što treba da zna.

Dok je govorio o svojim znanjima i iskustvima, učitelj je mirno sipao čaj u njegovu šolju. Kada se šolja napunila, nije stao. Čaj se prelio po stolu.

Gost je nervozno reagovao i rekao da je šolja puna. Učitelj ga je pogledao i rekao da je i njegov um takav - pun do ivice.

Ako ga ne isprazni, nema mesta za novo razumevanje.

Prva lekcija japanske mudrosti nije u znanju, već u sposobnosti da priznaš da još uvek imaš šta da naučiš.

Mnogo godina ranije, u jednom selu, živeo je seljak koji je bio poznat po tome što nikada nije žurio sa zaključcima.

Kada mu je pobegao konj, komšije su rekle da je to velika nesreća. Seljak je samo rekao: „Možda.“

Sutradan se konj vratio sa još nekoliko divljih konja. Komšije su slavile sreću, ali seljak je opet rekao: „Možda.“

Kada je njegov sin pao i slomio nogu pokušavajući da ukroti konje, svi su govorili o nesreći. Seljak je opet odgovorio isto.

Nekoliko dana kasnije izbila je regrutacija za rat, ali njegov sin nije odveden zbog povrede.

Ova priča ne govori o sreći ili nesreći, već o strpljenju. U Japanu se mudrost često meri sposobnošću da ne presudiš prerano.

Jedan mladi samuraj, pun snage i ambicije, došao je kod starog majstora da nauči kako da pobedi svakog protivnika.

Majstor mu nije dao mač, već ogledalo. Rekao mu je da ga ponese i da se svakog jutra pogleda u njega pre treninga. Mladi samuraj nije razumeo, ali je poslušao.

Tek mnogo kasnije shvatio je poruku: najveći neprijatelj nikada ne stoji ispred tebe. On gleda iz ogledala.

U japanskoj tradiciji, prava pobeda je pobeda nad sobom.

U šumi, nedaleko od jednog sela, radio je stari drvoseča. Ljudi su ga često zadirkivali jer je svakog jutra prvo sedeo i oštrio sekiru, dok su drugi odmah počinjali da seku drva.

Na pitanje zašto gubi vreme, odgovorio je da sa tupom sekirom ne seče drva, već sebe.

U Japanu, mudrost nije u brzini, već u pripremi. Onaj ko stalno žuri, često najduže stiže.

Japanci često govore da postoje tri načina da se stekne mudrost.

Prvi je razmišljanjem - najplemenitiji, ali i najređi. Drugi je imitacijom - najlakši. Treći je iskustvom - najteži i najbolniji.
Ova rečenica se često čuje u školama, dođoima i firmama, jer podseća da bol nije obavezan put učenja, ali je najčešće onaj koji ljudi sami biraju.
Na kraju, dolazi priča o bambusu.

Kada naiđe oluja, visoko drvo se lomi jer se opire vetru. Bambus se savija, ali ostaje čitav.

Zbog toga u Japanu bambus nije simbol slabosti, već mudrosti.

Snaga nije u tome da se nikada ne saviješ, već da znaš kada treba.

Sve ove priče povezuje jedna ideja: japanska mudrost ne traži da budeš jači, glasniji ili pametniji od drugih.

Ona traži da budeš smireniji, strpljiviji i svesniji sebe.


Za lakše praćenje:

0:00 - Priča o praznoj šolji
0:43 - Seljak i konj
1:39 - Mač i ogledalo
2:19 - Drvosječa i sekira
2:53 - Tri lica mudrosti
3:29 - Zašto bambus pobeđuje oluju