Лазаричка песма ("на овце"; "на бабу и на деду"), Дукат

Описание: Истраживачи: Александра Ристић, Снежана Божић
Монтажа: Данијела Поповић Николић
Транскрипт: Душан Петровић

"...Деда Паја ће те тера на овце да певаш, слушај баба да те научи: „Ој убаве, мале моме!/ Заблаја ми бело беце/ усред овце у пландиште./ Овчар си га запитује: „Што ми блајеш бело бело беце?/ Да л' си гладно, ил си жедно?“/ „Ни сам гладно ни сам жедно, но си блајем за овчара,/ за овчара, господара. Ој, убаве мале моме!“ (смех). Он одма исповртеја иљадарку: „Чекај, ма де ми кажи сине, куј те научи туј песму да певаш?“ А један деда иде од посо и сретомо се тој, баш где је Андреја и пита он лазарице знају ли на деду и на бабу да певау. Ал то нико није знао таг за деду и за бабу, овој, нико ни није терао за деду и за бабу да певају, за млади, то такво. А каже, а ја моју унуку сам научила: „Сине, кад те терају за деду да појеш...“ А оно је више као прича, није песма. "Иде деда низ планину,/ носи бабу на грбину,/ саплете се на копину,/ оде баба у долину./ Деда се тркну, за бабу цркну." Они су попадали, а она сама стоји испред њега и пева, а овеј не знају, викају: „Не знамо ми, баба Мицке, кво ће...“ А она најмалецка и ја сам морала сас њу, а овеј су мало веће од њу. И он: „Леле!“ Не знам кол'ко паре, извади, бомбоне купио једно паковање, даде им ги. „Ал' то све ти, за тебе, ти си сама певала.“ „А,“ реко, „не, не, мора да поделу оне заједно иду. Тури сине у корпу и ће поделите све.“